Slovenija je jedna od najmanjih ali i najlepših država Evrope. Locirana je na jugu srednjeg dela našeg kontinenta, a iako njeni stanovnici rado kažu da se nalazi na sunčanoj strani Julijskih Alpa, u njoj se dodiruju još tri važne geografske celine – Dinaridi, Panonska nizija i Sredozemlje.
Lednička jezera, od kojih su najpoznatija Bohinjsko i Bledsko, odlikuju se izuzetnom lepotom i privlače veliki broj turista. Zajednička osobina skoro svih delova Slovenije je izuzetna očuvanost životne sredine, a pogotovo voda – kako brzih planinskih reka i potoka, tako i brojnih manjih i većih jezera. Zahvaljujući racionalnom iskorišćavanju prirodnih bogatstava, ova malena zemlja ostvaruje sve veće prihode od posetilaca koji u nju dolaze radi lova, ribolova, skijanja, planinarenja i drugih rekreativnih i sportskih aktivnosti na otvorenom.Poslednjih godina, ekipa emisije Lov i ribolov prokrstarila je Slovenijom uzduž i popreko, a najviše pažnje posvetili smo alpskom području i pecanju na salmonidnim vodotocima koji odatle kreću ka Crnom ili Jadranskom moru.
Lednička jezera, od kojih su najpoznatija Bohinjsko i Bledsko, odlikuju se izuzetnom lepotom i privlače veliki broj turista. Zajednička osobina skoro svih delova Slovenije je izuzetna očuvanost životne sredine, a pogotovo voda – kako brzih planinskih reka i potoka, tako i brojnih manjih i većih jezera. Zahvaljujući racionalnom iskorišćavanju prirodnih bogatstava, ova malena zemlja ostvaruje sve veće prihode od posetilaca koji u nju dolaze radi lova, ribolova, skijanja, planinarenja i drugih rekreativnih i sportskih aktivnosti na otvorenom.Poslednjih godina, ekipa emisije Lov i ribolov prokrstarila je Slovenijom uzduž i popreko, a najviše pažnje posvetili smo alpskom području i pecanju na salmonidnim vodotocima koji odatle kreću ka Crnom ili Jadranskom moru.
SAVA BOHINJKA |
Sava Bohinjka je jedna od najlepših reka u Julijskim alpima. Već od početka, brza je i bogata vodom. Njeno dno je kamenito i šljunkovito. Celom dužinom nastanjena je pastrmkom i lipljanom, a u donjem toku i mladicom. Zahvaljujući brojnim prelivima i pristupačnim obalama, vrlo je pogodna za mušičarenje, koje je i jedini dozvoljeni način ribolova. Sezona ribolova na bohinjskom delu reke traje od prvog marta do jeseni. Dnevna dozvola nije jeftina, a najskuplja je na potezu kojim gazduje Zavod za ribištvo. To je normalno, jer Bohinjka spada u elitne alpske vode. Potočara, lipljan i mladica su autohtone vrste, ali oni koji pecaju pastrmku najčešće hvataju ubačenu kalifornijku. Ta borbena riba može da naraste i preko 80 centimetara i tako zameni trajno zaštićenu mladicu. Veštački je, od strane »Zavoda«, uneta i potočna zlatovčica, pastrmka neobičnih i jarkih boja. Različite vrste čine mušičarenje zanimljivim, a brojni udarci zadovoljiće apetite svih ribolovaca. Krupne potočare su najveći trofej Save Bohinjke. Kriju se na skrovitim i dubokim mestima. Uspešno se love na imitacije peša, koji predstavlja njihovu omiljenu hranu.
|
|
REKA MOSTNICA |
Mostnica je jak planinski potok. U gornjem toku reke živi samo jedna vrsta ribe – autohtona i divlja potočna pastrmka, koju ovde niko ne uznemirava. Ribolov je dozvoljen znatno niže, tek na poslednja dva kilometra, pred njeno ušće u Savu Bohinjku. Nimfarenje je najefikasniji način ribolova na Mostnici. Kako je lipljan najbrojniji, nimfe treba da budu sitne i izrađene sa nekoliko namotaja olovne žice. Reka je plitka, pa ih riba uzima neposredno ispod površine ili na samom dnu. Najčešće se koriste klasične imitacije larvenih stadijuma majskih mušica i raznih vrsta jednodnevki. To su "Fazanov rep" i "Zečije uvo". Dobri su i "Kedisi", odnosno larve vodenog moljca, kao i vodeni račići – gamarusi. Mostnica je dugo bila zatvorena za ribolovce, tako da se o njoj još uvek malo zna. Nikad nije poribljavana, ali je koncentracija lipljana velika. U pojedinim periodima dana, on je posebno halapljiv i udara skoro na svaki zabačaj. Pred mrak reka prosto proključa, jer sva riba krene u lov. U tim trenucima, suve mušice su najbolji izbor. Svi koji prvi put dođu bivaju oduševljeni. Ni manje vode, ni više riba!
|
|
BLEDSKO JEZERO |
Bledsko jezero se nalazi u zapadnom delu Radovljiške kotline, između Save Bohinjke i Save Dolinke, te grebena Pokljuke i Mežaklje. Dugo je 2.100, a široko nešto više od hiljadu metara. Sa njega pogled puca na Triglav, Karavanke i Kamniške Alpe. Osim po lepoti, Bledsko jezero je poznato po bogatom ribljem fondu. Glavne vrste su šaran, štuka, som, klen, smuđ, linjak i jezerska pastrmka. Voda se prirodnim putem obnavlja iz glečerskog izvora na dnu, međutim taj proces je spor. Zbog toga je Bled cevovodom spojen sa obližnjom alpskom rekom Radovnom. To je uticalo da ribe dobiju još bolje uslove za život, pa ih ima sve više i brže rastu. Očaravajuća lepota Bledskog jezera dovela je ljude na njegove obale još pre tri milenijuma. Posećivali su ga mnogi hodočasnici, a osvojili turisti. Ali, zahvaljujući mudrosti onih koji žive ovde, u podnožju Julijskih Alpa, danas je uređenije i ribom bogatije nego ikad, a istovremeno čisto kao da čoveka tu nikada nije ni bilo. Bolji odnos prema prirodi teško je i zamisliti.
|
|
|