|
|
Većina žitelja velikih gradova žali se na smog, buku i stresove koje preživljavaju u visokourbanizovanoj sredini. I mnogi Beograđani maštaju o stalnom ili privremenom bekstvu u neku oazu mira, tišine i čistog vazduha. A sve to mogu da nađu praktično usred velegrada. Na moćnom Dunavu, koji odavno nije plav, ako je to ikada i bio, ali je i dalje lep i darežljiv prema svima koji se potrude da ga upoznaju.
|
|
|
|
|
|
Dve lepotice, Tara i Piva najvećim delom svoga toka prolaze kroz duboke i neprohodne kanjone. Tek na kraju njihovog puta, planine se malo razmiču, kao da žele da čoveku omoguće lakši prilaz mestu na kom nastaje još jedan dragulj – naša najveća planinska reka – Drina. Drina je najveća pritoka Save i najmoćnija planinska reka Balkana. Celom dužinom toka brza je i plahovita, sa bezbroj dubokih virova i širokih preliva. Oduvek je bila poznata po raznovrsnom i bogatom ribljem svetu. Njen najcenjeniji stanovnik je mladica, a najbrojniji skobalj – lepa i ćudljiva riba, koju peca većina ribolovaca. Nivo Drine u srednjem toku podložan je čestim i velikim oscilacijama, zbog rada hidroelektrane "Bajina Bašta" u Perućcu. Najbolje vreme za početak pecanja je rano jutro, kada je voda po pravilu najniža. Reka je tada uzana, a sva riba skoncentrisana u matici.
Drina je i pored velikih nedaća kroz koje je prošla u prethodnoj deceniji uspela da sačuva dobar deo svog ribljeg fonda. Da bi se potpuno oporavila, udruženja sa obe obale moraju aktivno da sarađuju na zaštiti ove pogranične reke i otklanjanju mnogih negativnih pojava i danas prisutnih na njoj.Samo tako došlo bi do uspostavljanja nekadašnjeg bogatstva ovog jedinstvenog eko-sistema. To podrazumeva vraćanje mladice, obnavljanje populacije klena, ali i čuvanje skobalja, plotice i drugih autohtonih riba, o čijoj brojnosti u Drini treba da odlučuje priroda, a ne ljudi.
Drina je i pored velikih nedaća kroz koje je prošla u prethodnoj deceniji uspela da sačuva dobar deo svog ribljeg fonda. Da bi se potpuno oporavila, udruženja sa obe obale moraju aktivno da sarađuju na zaštiti ove pogranične reke i otklanjanju mnogih negativnih pojava i danas prisutnih na njoj.Samo tako došlo bi do uspostavljanja nekadašnjeg bogatstva ovog jedinstvenog eko-sistema. To podrazumeva vraćanje mladice, obnavljanje populacije klena, ali i čuvanje skobalja, plotice i drugih autohtonih riba, o čijoj brojnosti u Drini treba da odlučuje priroda, a ne ljudi.
|
|
|
Reka Drina 90-tih godina
Decenijama unazad, Drina, naša najveća salmonidna reka predstavljala je pravi ribolovački raj. Tokom sedamdesetih godina, taj raj je, moglo bi se reći, bio privatan, jer ogroman potencijal ove reke nije bio šire poznat. Na njoj su velike mladice i krupne skobalje u to vreme lovili skoro isključivo pecaroši iz mesta uz reku i poneki njihov kolega iz obližnjih gradova.
Krajem osamdesetih i početkom devedesetih, već se masovnije pecao i lipljan. A u to vreme je krenula je i prava ljudska lavina. Sa svih strana hrlili su ribolovci na ovu izdašnu reku. A u njoj je ribe bilo toliko da ni najveći lažovi nisu mogli mnogo da preteraju. Ni totalnim početnicima bez ikakvog talenta do pre desetak godina nije trebalo više od par dana varaličarenja da uhvate svoju prvu mladicu, a drinski vukovi umeli su da za dan uhvate i po pola tuceta mladica težih od sedam-osam kila. Kupni lipljani lovljeni su i mušičarskim priborom ali i sistemima sa tirolskim drvcetom i vaser-kuglom maltene koliko je kome trebalo. Pogledajte, uostalom, kako je to izgledalo. Nekad. Kad smo mislili da je ovo bogatstvo neiscrpno.
Krajem osamdesetih i početkom devedesetih, već se masovnije pecao i lipljan. A u to vreme je krenula je i prava ljudska lavina. Sa svih strana hrlili su ribolovci na ovu izdašnu reku. A u njoj je ribe bilo toliko da ni najveći lažovi nisu mogli mnogo da preteraju. Ni totalnim početnicima bez ikakvog talenta do pre desetak godina nije trebalo više od par dana varaličarenja da uhvate svoju prvu mladicu, a drinski vukovi umeli su da za dan uhvate i po pola tuceta mladica težih od sedam-osam kila. Kupni lipljani lovljeni su i mušičarskim priborom ali i sistemima sa tirolskim drvcetom i vaser-kuglom maltene koliko je kome trebalo. Pogledajte, uostalom, kako je to izgledalo. Nekad. Kad smo mislili da je ovo bogatstvo neiscrpno.
|
|
|
|
Ribnjak Ečka nalazi se u Lukinom selu, blizu Begeja, Tise i Tamiša. Teško je reći da li u ovom delu Banata ima više vode ili zemlje, ali je sigurno jedno – ribolovci ovde zaista mogu da biraju gde će pecati. Osim tri reke, njihovih rukavaca i delova nekadašnjih tokova, na raspolaganju su im i bezbrojni manji i veći kanali i bare. U sklopu ribnjaka, a u neposrednoj blizini prirodnog rezervata Carska Bara, nalazi se hotel Sibila. Ribolovci se ovde od skora okupljaju radi odlaska na jezero Joca. Ono je nekada korišćeno za gajenje ribe, ali su ga ljudi pre više od pola decenije prepustili prirodi, koja je, na opšte iznenađenje, od njega napravila nešto što ni najveći optimisti nisu mogli da zamisle. Na jezeru Joca postoji dvadesetak uređenih mesta za pecanje sa obale. Sa njih se pretežno love šaran i babuška, vrste kojih ovde ima u izobilju. Izuzetno bogatstvo ciprinidima i mali ribolovački pritisak u dugom vremenskom periodu dva su ključna faktora za pravu eksplozije populacije grabljivica – bandara, soma, a pre svega štuke, najbrojnijeg predatora u ovoj vodi.
|
|
|
ZLATARSKO JEZERO |
Zlatarsko jezero ime je dobilo po jednoj od najlepših planina Balkana. Ona se prostire na površi između Lima i Uvca. Zlatar karakterišu veliki broj sunčanih dana, retki vetrovi i magle, blage smene godišnjih doba i čist, okrepljujući vazduh idealne vlažnosti. Pešterska visoravan nalazi se na jugozapadu naše zemlje. Zbog nadmorske visine od preko 1.000 metara, zovu je krovom Srbije. Njenim obodom teku brojne rečice. Dve vodom najbogatije, Vapa i Uvac, spajaju se kod sela Krstac. Na tom mestu prestaje prirodni tok Uvca, najveće pritoke Lima i počinje prvo od tri veštačka jezera – nazvano Uvačko ili Sjeničko. Ispod njega se pruža Zlatarsko jezero, poznato i kao Kokin Brod. Ono je najstarije i čuveno po lepoti. U gornjem delu stešnjeno je visokim i strmim liticama, a u donjem su njegove obale prošarane livadama i voćnjacima, iznad kojih počinju guste četinarske šume. Zlatarsko jezero je u više navrata poribljavano šaranom i babuškom. Obe vrste su se dobro adaptirale, pa se lepo pecaju.
|
|
|
REKA GRADAC |
Dvanaest kilometara dugi Gradac u Kolubaru se uliva u Valjevu. Obale Gradca uglavnom su pristupačne i pogodne za mušičarenje, pogotovo u gornjem toku. U njemu dominira potočna pastrmka, a od drugih ribolovno značajnih vrsta ima klena, potočne mrene, krkuše i nešto ubačenog lipljana. Kako reka nije široka, nema potrebe za dalekim zabačajima. Najčešće se koriste štapovi klase 3 ili 4, dugi do 2,5 metra, brze ili srednje akcije, upareni sa malim čekrkom i mušičarskom strunom odgovarajuće težine, koja se završava tankim konusnim predvezom, vršnog promera od 0,10 do 0,18 mm. Zavisno od vodostaja i drugih faktora, može se loviti svim tehnikama i vrstama mušica – suvim, mokrim, nimfama i potezankama.
Zahvaljujući redovnim poribljavanjima i režimu »uhvati i pusti«, Gradac je za naše prilike nadprosečno bogat potočnom pastrmkom. Primerci od 25 centimetara su najbrojniji i u danima kada su pri apetitu vešt mušičar može da ulovi i dvocifren broj takvih i nešto većih riba. Dakle, uživanje je zagarantovano!
Zahvaljujući redovnim poribljavanjima i režimu »uhvati i pusti«, Gradac je za naše prilike nadprosečno bogat potočnom pastrmkom. Primerci od 25 centimetara su najbrojniji i u danima kada su pri apetitu vešt mušičar može da ulovi i dvocifren broj takvih i nešto većih riba. Dakle, uživanje je zagarantovano!
|
|
- GENERALNI SPONZOR -
|
- PRIJATELJI EMISIJE -
      |